Logo znak: asistivna tehnologija, Brajeva tastatura, zvučnik i ekrani

Portal „SliKom“

Dani, sedmice i događaji

Svetski, međunarodni i evropski dani i nedelje su godišnja obeležavanja koja skreću pažnju na važne globalne teme. Ujedinjene nacije (posebno Generalna skupština UN) rezolucijama proglašavaju ove datume, uglavnom po inicijativi država članica, dok specijalizovane agencije UN, UNESCO ili „Svetska zdravstvena organizacija“ WHO pokreću obeležavanje tema iz svojih nadležnosti. Evropska komisija, na primer, u saradnji sa Evropskim forumom osoba sa invaliditetom organizuje konferenciju pod nazivom „Evropski dan osoba sa invaliditetom“, kao deo napora EU da poveća svest o pravima i izazovima osoba sa invaliditetom. Cilj ovih manifestacija je da globalno privuku pažnju javnosti na značajne teme, promovišu korisne ideje i podstaknu akciju.

Tematske nedelje su sedmični periodi posvećeni određenim društvenim pitanjima ili grupama. Primer takve inicijative je nedelja gluvoslepih osoba“, koja se tradicionalno obeležava poslednje sedmice juna (u čast rođendana Helen Keller) kako bi se skrenula pažnja na kombinovano oštećenje vida i sluha i istakli doprinosi gluvoslepih osoba. Slično tome, „Međunarodni dan znakovnih jezika“ (23. septembar), koji se obeležava zajedno sa „Međunarodnom nedeljom gluvih“, promoviše upotrebu znakovnih jezika i prava gluve populacije. Obeležavanje ovih datuma ima značajnu obrazovnu i društvenu vrednost: ističu se potrebe osoba sa invaliditetom, eliminišu predrasude i podstiče njihovo uključivanje u društvo. Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija naglašavaju da Međunarodni dan osoba sa invaliditetom promoviše prava i dobrobit ovih ljudi u svim sferama društvenog života, dok UN rezolucija o danu gluvoslepih ukazuje da se time unapređuje vidljivost ranjivih grupa i olakšava pristup neophodnim uslugama podrške. Posebno je značajan „Svetski dan vida“ (drugi četvrtak oktobra), koji skreće pažnju na važnost dostupne i pristupačne zdravstvene zaštite očiju za sve.

Dani u 2025. godini

Četvrtak, 4. januar
„Svetski dan Brajevog pisma“: Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na predlog Svetskog saveza slepih (WBU) 17. decembra 2018. godine usvojila Rezoluciju A/RES/73/161, kojom je proglasila 4. januar Svetskim danom Brajevog pisma. Operativne tačke rezolucije:
  1. Priznaje važnost pismenosti i upotrebe Brajevog pisma u osiguravanju jednakih mogućnosti za slepe i slabovide osobe.
  2. Poziva da se razvijaju i finansiraju inkluzivne obrazovne politike i programi za učenje Brajevog pisma.
  3. Proglašava 4. januar „Svetskim danom Brajevog pisma“, čime se obeležava rođendan Luja Braja i motiviše globalna akcija.
  4. Poziva sve države članice, UN-agencije, međunarodne i nevladine organizacije da:
    1. obeležavaju i promovišu Svetski dan Brajevog pisma,
    2. uključuju Brajevo pismo u svoje strategije, obrazovne i kulturne programe,
    3. obezbede pristup Brajevom pismu u javnim sistemima, informacijama i elektronskim medijima,
    4. uklone tehnološke i druge barijere koje sprečavaju dostupnost.
  5. Zahteva od Generalnog sekretara UN-a da u okviru svojih izveštaja informiše Generalnu skupštinu o napretku u sprovođenju rezolucije.
  6. Utemeljeno je konsenzusom, bez glasanja, dana 17. decembra 2018.
Brajevo pismo je sredstvo pismenosti za slepe a pismenost je temelj obrazovanja i temelj pune integracije. Malo je inovacija koje su izvršile značajniji uticaj na slepe i slabovide od pronalaska brajice. Ona i dalje donosi samostalnost, pismenost i jača milione slepih širom sveta. Za razliku od savremene tehnologije, koja je za većinu slepih u svetu preskupa, brajica se može čitati i pisati pomoću najprostijih dostupnih alata, koji su mogu svuda koristiti, uprkos ekonomskim, jezičkim i geografskim preprekama.
Ponedeljak, 10. februar
„Međunarodni dan epilepsije“ / „International Epilepsy Day“: Cilj „Međunarodnog dana epilepsije“ je podizanje svesti o epilepsiji i promocija inkluzije osoba sa epilepsijom širom sveta, u skladu sa Globalnim akcijskim planom (WHO o epilepsiji i neurološkim poremećajima. Obeležava se drugog ponedeljka u februaru na inicijativu Međunarodnog biroa za epilepsiju (IBE) i Međunarodne lige protiv epilepsije (ILAE).
Petak, 28. februar
„Dan retkih bolesti“ / „Rare Disease Day“: Cilj „Dana retkih bolesti“ je podići svest javnosti i donosilaca odluka o retkim bolestima i njihovom uticaju na živote pacijenata i njihovih porodica. Iako mnoge invalidnosti nisu uzrokovane retkim bolestima, značajan deo jeste. Dan retkih bolesti je ustanovila Evropska organizacija za retke bolesti (EURORDIS) 2008. godine, a obeležava se poslednjeg dana februara. Datum je izabran jer je 29. februar u prestupnoj godini „redak dan“. Globalno se organizuju kampanje koje pozivaju na veću podršku istraživanju, kao i na bolji pristup lečenju, dijagnostici i socijalnoj zaštiti za oko 300 miliona ljudi širom sveta koji žive sa nekom retkom bolešću.
Subota, 1. mart
„Međunarodni dan invalidskih kolica“ / „International Wheelchair Day“: Cilj „Međunarodnog dana invalidskih kolica“ je proslava pozitivnog uticaja invalidskih kolica na svakodnevni život osoba sa motoričkim teškoćama, zahvalnost onima koji obezbeđuju kolica i podizanje svesti o milijardama ljudi koji nemaju pristup odgovarajućim kolicima. Proklamovan 2008. godine na inicijativu Stiva Vilkinsona.
Ponedeljak, 3. mart
„Svetski dan sluha“ / „World Hearing Day“: Cilj „Svetskog dana sluha“ je da se istakne kako se mnogobrojni uzroci gubitka sluha mogu sprečiti i da osobe koje imaju oštećenje sluha mogu imati koristi od pravovremene intervencije, uključujući slušne aparate, kohlearne implantate i druge asistivne tehnologije, kao i učenje znakovnog jezika.
Ovaj dan se obeležava kako bi se podigla svest o prevenciji gluvoće i oštećenja sluha, kao i promovisala briga o sluhu širom sveta. Svake godine 3. marta, WHO zajedno sa partnerima organizuje događaje i širi informacije o važnosti ranog otkrivanja problema sa sluhom i dostupnosti usluga.
Petak, 21. mart
„Svetski dan Daunovog sindroma“ / „World Down Syndrome Day“: Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u decembru 2011. godine usvojila Rezoluciju A/RES/66/149, kojom je proglasila 21. mart Svetskim danom Daunovog sindroma, a obeležavanje je počelo od 2012. godine. Datum je simbolično izabran (21. dan 3. meseca) kako bi predstavio jedinstvenost trizomije 21. hromozoma koja uzrokuje Daunov sindrom. Cilj ovog dana je podizanje globalne svesti o Daunovom sindromu, promovisanje prava osoba sa ovim sindromom na puno učešće u društvu i zalaganje za njihovu dobrobit, inkluzivno obrazovanje i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Sreda, 2. april
„Svetski dan svesnosti o autizmu“ / „World Autism Awareness Day“: Generalna skupština Ujedinjenih nacija je proglasila 2. april Svetskim danom svesnosti o autizmu usvajanjem Rezolucije A/RES/62/139 18. decembra 2007. godine, na predlog države Katar. Ovo je jedan od samo sedam zvaničnih dana UN-a posvećenih specifičnom zdravstvenom stanju. Svrha ovog dana je da se skrene pažnja javnosti na izazove sa kojima se suočavaju osobe iz autističnog spektra i da se promoviše njihova puna inkluzija u društvo. Obeležavanjem se podstiču države članice da preduzmu mere za podizanje svesti o autizmu i da afirmišu prava i dobrobit osoba sa autizmom.
Sreda, 30. april
„Međunarodni dan pasa vodiča“ / „International Guide Dog Day“: Cilj „Međunarodnog dana pasa vodiča“ je odati priznanja radu pasa vodiča i podizanje svesti o značaju vodičkih pasa za samostalnost slepih i slabovidih osoba. Obeležava se poslednje srede u aprilu u znak sećanja na osnivanje Međunarodne federacije pasa vodiča, 1989. godine.
Četvrtak, 15. maj
„Svetski dan svesnosti o pristupačnosti“ / „Global Accessibility Awareness Day“ (GAAD): Cilj ovog dana, (svakog trećeg četvrtka u maju) je da podstakne sve da govore, razmišljaju i uče o digitalnoj pristupačnosti i inkluziji za više od milijardu ljudi sa različitim oblicima invaliditeta. Na ovaj dan, programeri, dizajneri, kreatori sadržaja i drugi profesionalci u digitalnom svetu se ohrabruju da svoje proizvode i usluge (veb stranice, softvere, mobilne aplikacije) učine pristupačnim za sve.
Svetski dan svesnosti o pristupačnosti nije proglasila neka međunarodna organizacija poput UN-a, već je inicijativa pokrenuta iz zajednice. Ideja je potekla iz blog posta koji je objavio veb programer Džo Devon (Joe Devon) u novembru 2011. godine. Njemu se pridružio Dženison Asunsion (Jennison Asuncion), stručnjak za pristupačnost, i zajedno su pokrenuli prvi Svetski dan svesnosti o pristupačnosti u maju 2012. godine. Događaji organizovani širom sveta često uključuju radionice, seminare i testiranja kako bi se podigla svest o preprekama sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u digitalnom okruženju i promovisala primena standarda pristupačnosti, kao što je WCAG (Web Content Accessibility Guidelines).
Petak, 30. maj
„Svetski dan multiple skleroze“: Cilj „Svetskog dana multiple skleroze“ je podizanje svesti o ovoj autoimunoj bolesti koja može izazvati invaliditet, razmena iskustava obolelih i zalaganje za bržu dijagnostiku, bolje lečenje i podršku osobama sa MS. Obeležava se 30. maja i predstavlja dan globalne solidarnosti za osobe sa multiple sklerozom.
Sreda, 4. juni
„Svetski dan asistivne tehnologije“ / "World Day for Assistive Technology": Obeležavanje Svetskog dana asistivne tehnologije ima za cilj da istakne nejednakosti u pristupu ovim tehnologijama i podstakne globalne akcije za poboljšanje dostupnosti i pristupačnosti asistivne tehnologije. U okviru kampanje „Unlock The Everyday“, organizacije i pojedinci širom sveta pozivaju se da organizuju događaje, dele priče korisnika asistivne tehnologije i koriste društvene mreže kako bi širili svest o značaju ovih tehnologija.
Petak, 27. juni
„Međunarodni dan gluvoslepih osoba“: Datum 27. juni odabran je u znak sećanja na rođenje Helen Keller koja je bila istaknuta figura u zajednici gluvoslepih. Zajednica gluvoslepih već je obeležavala ovaj dan kako bi podsetila svet na svoje postojanje i potrebu za vidljivošću.
Potvrđujući posvećenost implementaciji Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD) kao ključnog instrumenta za promociju, zaštitu i osiguravanje punog i ravnopravnog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom. Uzimajući u obzir ulogu Svetske federacije gluvoslepih (WFDB) i drugih organizacija civilnog društva u zagovaranju prava gluvoslepih osoba. Obeležavajući rođendan Helen Keller (27. jun 1880.), inspirativne figure i simbola snage i mogućnosti gluvoslepih osoba. Ujedinjene nacije su proglasile 27. juni svake godine, počevši od 2025. godine, Međunarodnim danom gluvoslepih osoba.
Utorak, 23. septembar
„Međunarodni dan znakovnih jezika“: Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o suštinskoj važnosti znakovnih jezika za puno ostvarivanje ljudskih prava gluvih i nagluvih osoba. Prema podacima Svetske federacije gluvih, u svetu postoji preko 70 miliona gluvih osoba, koje koriste više od 300 različitih znakovnih jezika.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 19. decembra 2017. godine usvojila Rezoluciju A/RES/72/161, kojom je 23. septembar zvanično proglašen za Međunarodni dan znakovnih jezika. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na osnivanje Svetske federacije gluvih 1951. godine.
Petak, 6. oktobar
„Svetski dan cerebralne paralize“ / „World Cerebral Palsy Day“: Cilj „Svetskog dana cerebralne paralize“ je podizanje svesti o pravima i mogućnostima osoba sa cerebralnom paralizom, kako bi im se obezbedila ista prava, pristup i prilike kao i ostalima u društvu. Obeležava se 6. oktobra kao globalna inicijativa koja okuplja osobe sa cerebralnom paralizom, njihove porodice i zagovarače iz preko 100 zemalja.
Četvrtak, 9. oktobar
„Svetski dan vida“ / „World Sight Day“: Cilj „Svetskog dana vida“ je usmeriti globalnu pažnju na slepilo i oštećenje vida kao glavne međunarodne zdravstvene probleme. Svake godine se ističe važnost dostupne i pristupačne zdravstvene zaštite očiju za sve, kao i promovisanje prava na vid. Akcije širom sveta pozivaju vlade, organizacije i pojedince da podrže programe prevencije slepila i osiguraju pristup kvalitetnim oftalmološkim uslugama. Svetski dan vida je prvi put obeležen 2000. godine, na inicijativu kampanje „SightFirst“ organizacije Lions Club International. Danas ga koordinira Međunarodna agencija za prevenciju slepila (IAPB) u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO).
Petak, 10. oktobar
„Svetski dan mentalnog zdravlja“ / „World Mental Health Day“: Cilj „Svetskog dana mentalnog zdravlja“ je podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja i pokretanje akcija za podršku ljudima sa mentalnim poremećajima, kako bi se obezbedila dostupna i kvalitetna nega za sve. Obeležava se 10. oktobra svake godine kao prilika da se globalno razgovara o pitanjima mentalnog zdravlja.
Sreda, 15. oktobar
„Dan belog štapa“ / „White Cane Safety Day“: Svrha „Dana belog štapa“ je da se javnost edukuje o značaju belog štapa kao simbola samostalnosti i alata za kretanje slepih i slabovidih osoba. Takođe, ovaj dan slavi dostignuća osoba sa oštećenim vidom i podiže svest o potrebi da se u saobraćaju i javnom prostoru poštuju korisnici belog štapa, čime se osigurava njihova bezbednost i ravnopravnost.
Ovaj dan je prvobitno proglašen u Sjedinjenim Američkim Državama. Američki Kongres je 6. oktobra 1964. godine usvojio zakon kojim je ovlastio predsednika da 15. oktobar proglasi Danom sigurnosti belog štapa, što je i učinio predsednik Lindon Džonson. Iako je potekao iz SAD-a, ovaj dan je vremenom postao međunarodno priznat.
Sreda, 29. oktobar
„Svetski dan moždanog udara“ / „World Stroke Day“: Naglašava se značaj prevencije, ranog prepoznavanja simptoma i brze medicinske intervencije, kao i poboljšanje nege i podrške osobama koje prežive moždani udar. Obeležava se 29. oktobra s ciljem da se istakne ozbiljnost moždanog udara kao vodećeg uzroka invalidnosti i smrti u svetu.
Sreda, 3. decembar
„Međunarodni dan osoba sa invaliditetom“ / „International Day of Persons with Disabilities“: Generalna skupština Ujedinjenih nacija je Rezolucijom 47/3 proglasila 3. decembar Međunarodnim danom osoba sa invaliditetom 1992. godine. Svrha obeležavanja ovog dana je promovisanje prava i dobrobiti osoba sa invaliditetom u svim sferama društva i razvoja, kao i podizanje svesti o njihovoj situaciji u svakom aspektu političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.
Dan se temelji na Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD), koja naglašava da su pristupačnost i inkluzija osnovna prava i preduslovi za uživanje svih ostalih ljudskih prava.

Nedelje u 2025. godini

Nedelja, 3. avgust 2025. – Subota, 9. avgust
„Međunarodna nedelja pasa pomagača“ / „International Assistance Dog Week“: Ova nedelja ima za cilj da oda priznanje psima koji služe kao asistivna pomoć osobama sa invaliditetom i podigne svest o njihovoj važnosti u svakodnevnom životu korisnika. Obeležava se prve nedelje u avgustu u čast pasa pomagača i njihovih trenera. Organizuju se događaji u znak zahvalnosti psima pomagačima i promovišu njihovi doprinosi poboljšanju kvaliteta života osoba sa invaliditetom.
Nedelja, 22. septembar 2025. – Nedelja, 28. septembar
„Međunarodna nedelja gluvih osoba“ / „International Week of the Deaf“: Cilj je tokom ove nedelje ojačati zagovaranje ljudskih prava gluvih osoba, promovisati njihovu vidljivost u zajednici i podići globalnu svest o njihovoj kulturi i potrebama. Održava se poslednje pune nedelje septembra (sa kulminacijom 23. septembra Međunarodnim danom znakovnih jezika) kako bi se afirmisala kultura gluvih i podržala prava gluvih ljudi kroz znakovni jezik.

Osobe

Helen Adams Keller
(27. jun 1880 — 1. jun 1968): Američka književnica, politička aktivistkinja i predavačica. Sa samo 19 meseci, zbog bolesti je ostala i slepa i gluva. Uz pomoć svoje učiteljice En Salivan, naučila je da komunicira, čita na Brajevom pismu i da se služi specijalnom pisaćom mašinom. Diplomirala je na Redklif koledžu 1904. godine i postala svetski poznata spisateljica i govornica. Svojim životom i radom inspirisala je milione ljudi širom sveta i postala simbol istrajnosti i pobede nad teškim invaliditetom. Bila je veliki borac za prava osoba sa invaliditetom, ali i za prava žena i radnika.
Louis Braille
(4. januar 1809 — 6. januar 1852): Malo mesto Coupvray, blizu Pariza. Rođen kao četvrto dete u porodici Brailleovih. Otac, Simon-Rene Braille, po hzanimanju, sedlar, majka, Monique-Baron Braille. Oslepeo je sa tri godine, kada se slučajno ubo očevim šilom u oko. To je izazvalo imfekciju koja se proširila na oba oka. Autoimunološko oboljenje „sympathetic ophthalmia“ usled čega je oslepio na oba oka. Mada mu je lekarska pomoć, kako piše u njegovoj biografiji, bila odmah pružena, Louis je vrlo brzo utonuo u mrak, ali njegova slepoća, čini se, nije nimalo uticala na normalan ritam zbivanja u porodici Brailleovih.
Filip Višnjić
(1767 — 1834): Jedan od najpoznatijih srpskih guslara i tvoraca narodnih pesama. Rođen u selu Gornja Trnova na Majevici, oslepeo je od velikih boginja u ranom detinjstvu. Putovao je po čitavom Balkanskom poluostrvu, pevajući junačke pesme i čuvajući srpsku epsku tradiciju. Posebno je značajan kao hroničar Prvog srpskog ustanka. Njegove pesme, poput "Početak bune protiv dahija", zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić, čime su trajno sačuvane kao deo srpske kulturne baštine. Zbog svog doprinosa, naziva se i "Srpski Homer". Danas, po njemu se zove Narodna biblioteka u Bijeljini, u njegovu čast se održava kulturna manifestacija "Višnjićevi dani", a ulice u mnogim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine nose njegovo ime.
dr. Milan Budimir
(2. novembar 1891 — 17. oktobar 1975): Jedan od najznačajnijih srpskih klasičnih filologa, profesor Beogradskog univerziteta i akademik. Rođen u Mrkonjić Gradu, a od 1922. godine bio je potpuno slep. Uprkos gubitku vida, nastavio je sa izuzetno plodnim naučnim radom. Bavio se istorijom klasičnih jezika, grčkom i rimskom književnošću i proučavanjem starobalkanskih jezika i kultura. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Biblioteka Saveza slepih Srbije u Beogradu danas nosi njegovo ime, kao svedočanstvo o njegovoj intelektualnoj snazi i doprinosu nauci uprkos invaliditetu.
Minka Skaberne
(10. januar 1882 — 12. jul 1965): Slovenačka pedagoškinja, pionirka u obrazovanju slepih na ovim prostorima. Nakon što se u Beču obučila za rad sa slepima, posvetila je svoj život opismenjavanju i obrazovanju slepih i slabovidih osoba. U Ljubljani je 1918. godine pokrenula tečaj za pisanje knjiga na Brajevom pismu, čime je postavila temelje prvoj slovenačkoj biblioteci za slepe. Bila je ključna figura u osnivanju Zavoda za slepe u Ljubljani i neumorno je radila na organizaciji prepisivanja knjiga, kao i na osnivanju Doma slepih u Škofjoj Loki. Njen rad je fundamentalno doprineo poboljšanju kvaliteta života i dostupnosti obrazovanja za slepe u regionu. Po njoj se danas zove centralna biblioteka za slepe i slabovide u Ljubljani.
Veljko Ramadanović
(27. septembar 1874 — 21. jul 1943): Malo mesto Korbovo kod Kladova. Otac Ljubomir je bio učitelj a majka Katarina bila je iz poznate beogradske trgovačke kuće Mihajlović. Osnovnu školu i nižu gimnaziju učio je u Kragujevcu a nastavio u Beogradu. Po savetu svog poslodavca knjižara Valožića odlazi u Prag na školovanje za grafičara, ali Veljko u Pragu završava učiteljsku školu i specijalizuje se za nastavu sa slepom i gluvom decom. Po završetku školovanja vratio se u Srbiju marta 1896. godine. Na Spasovdan 15. maja 1896. godine otvorio je prvi srpski zavod za gluvonemu decu u Požarevcu.
Dana 13. decembra 1917. osnovao je prvu srpsku školu prvobitno za oslepele i ogluvele srpske ratnike u Bizerti. Godine 1918. srpska Vlada ozvaničila je njegovu Brajevu azbuku za srpski jezik a Ramadanović izdaje prvi srpski bukvar za slepe „Moje prvo radovanje“ koji je odobrila srpska Vlada. Po oslobođenju 1919. Ramadanović i škola se sele u Zemun na mesto gde se škola i danas nalazi u ulici Cara Dušana 143. Od 1919. do 1941. Ramadanović je bio upravnik doma i škole slepih u Zemunu kao i inspektor za sve specijalne škole, ministarstva socijalne politike Kraljevine Jugoslavije.
Veljko Ramadanović — Biografija
Vinko Bek
(19. novembar 1862 — 15. oktobar 1935): Hrvatski tiflopedagog i pionir u obrazovanju slepih u jugoistočnoj Evropi. Nakon usavršavanja u Beču, posvetio se organizovanju sistemske brige i osposobljavanja za slepe. Njegovim zalaganjem u Zagrebu je 1895. godine osnovan Zemaljski zavod za odgoj slepe dece, prva takva ustanova na ovim prostorima. Takođe je inicirao osnivanje Doma slepih radnika (1898) i Doma slepih devojaka (1910). Prilagodio je Brajevo pismo za hrvatski jezik i autor je prve početnice za slepe, postavljajući temelje za njihovo obrazovanje i integraciju u društvo. Po njemu danas nosi ime centar za odgoj i obrazovanje u Zagrebu.
Vinko Bek — Biografija

📘 Podeli ovu stranicu na Facebooku

Nazad